Ajfelov toranj je metalni toranj sagradjen 1889. godine kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Toranj je ime dobio po inženjeru koji ga je projektovao – Gustavu Ajfelu.
Danas je Ajfelov toranj najveća znamenitost Pariza i njegov simbol. Ajfelov toranj godišnje poseti oko 5,5 miliona turista.
Toranj je visine 300 m (324 m sa kasnije postavljenom antenom), a sastoji se od ukupno 3 sprata, do kojih možete doći na dva načina – stepenicama i liftom. Broj liftova koji su u upotrebi je 7.
Kada toranj gledate iz daleka, on zaista izgleda fascinantno. Medjutim, kako mu se približavate, taj utisak polako slabi. Kada se nadjete u podnožju samog tornja videćete samo gomilu gvoždja i gradjevinu koja i nije toliko očaravajuća kako vam se na početku činilo. Barem je to moj utisak.
Toranj naročito lep utisak ostavlja noću i tada ga možete videti u punom sjaju. Svako veče toranj svetli u nekoj boji i to je zaista prizor koji ne smete propustiti.
Što se same posete tornju tiče, najvažniji savet koji vam mogu dati jeste da se naoružate strpljenjem, jer su gužve ogromne. I tako je u svako doba godine. Pre svega se čeka red da se pristupi samom ulazu u podnožje tornja. Tu se zatim ponovo čeka red da se kupe karte, a nakon toga se ponovo čeka red za svaki lift, tj.sprat ponaosob. Prilikom kupovine karata birate da li idete skroz do vrha tornja liftom, da li idete peške tj.stepenicama, ili pravite kombinaciju ova dva načina (donekle idete liftom, a dalje peške). Od toga vam zavisi i cena karte, koju je najbolje da proverite na licu mesta, u skladu sa vašim željama.
Ukoliko ste u dobroj kondiciji, moj savet vam je da do vrha tornja idete peške, jer ćete tako najviše uživati i najbolje doživeti veličinu ove gradjevine.
Na samom vrhu tornja možete posetiti i restoran, i uživati u čarobnom pogledu na Pariz.
Napomenuću vam ponovo da se čeka red za svaki lift pojedinačno. Dakle, vi možete doći do prvog sprata, pa se tu prošetati i odmoriti, a zatim sačekati red za lift koji će vas odvesti do drugog sprata itd. sve do vrha.
A kada se popnete na sam vrh tornja to izgleda ovako….
O tome kakav je pogled sa vrha tornja pustila sam slike da govore umesto mene, a o tome kakav je doživljaj i osećaj pustiću vas da se sami uverite. Svako je stekao neki drugačiji utisak.
Što se mog utiska tiče… Pa, ja i nisam nešto previše oduševljena Ajfelovim tornjem. Ovo je jedna od retkih stvari koju ne bih ponovo posetila kada bih se vratila u Pariz. Svakako je predivno kada dodjete do samog vrha i vidite taj prelepi Pariz sa tako velike visine, sve tako lepo svetli i sija, ali opet je tu i ona druga strana, a to je da ste pola dana izgubili čekajući u raznim redovima, i da ste na taj vrh tornja došli gotovo preumorni, a da vas povratak u smeštaj tek čeka. Mislim da je to previše napora da bi se došlo do tog jednog trenutka lepote. Ali to je samo moj utisak.
Ja ostajem pri svom stavu da je lepota Ajfelovog tornja upravo u našem posmatranju na njega iz daleka. A sam naslov ovom članku sam dala upravo iz razloga što sam toranj doživljavala na jedan način sve dok se nisam našla u njegovom podnožju i u tim silnim redovima, a onda sam potpuno promenila mišljenje i pogled na ovu gradjevinu. Na vama je da i sami posetite ovu znamenitost Pariza i da steknete svoje mišljenje, koje će možda biti i potpuno suprotno od mog, nikad se ne zna! Čula sam veliki broj suprotnih komentara, poput onih da su se ljudi oduševli tornjem upravo onda kada su ga videli izbliza. Ukusi su različiti.
A da li ste vi nekada posetiti Pariz i obišli Ajfelov toranj? Koji su vaši utisci? Pišite mi! 📩
jj_travel_adventures 